О Ђурђеву

Прво насеље на месту данашњег Ђурђева се помиње 1513. године као посед сремског владике. У турском периоду ово насеље је припадало титлелској нахији после чега је потпуно опустело. Насељавање данашњег Ђурђева је почело 1800. године када су се 203 српске породице доселиле из Темерина. Већ 1806. године подигнута је православна Црква Св. Вазнесења Господњег. У другој половини 19. века почиње досељавање Русина из Руског Крстура и Куцуре, а Гркокатоличка црква Рождества Пресвете Богородице саграђена је 1900. године.

Током пописа становништва 2002. године евидентиран је број од 5250 становника, највећи број становника од првих званичних пописа. У 2002. години највећи скок становништва у односу на попис из 1991. године на територији општине Жабаљ, евидентиран је за насељено место Ђурђево. Наведени подаци указују на тенденцију раста становништва, броја објеката правних и физичких лица, те самим тим и потребу изградње нових објеката, ширења грађевинске зоне стамбеног и пословног карактера.

Рељеф ђурђевачког атара је прилично равничарски. У сетвеној структури водеће место заузима кукуруз, затим пшеница и јечам, мада поред свега тога Ђурђевчане најчешће идентификују по лубеницама што је најбољи доказ квалитета и традиције. Ловиште ловачког друштва ”Ђурђево” захвата површину од 8033 ха са више врста дивљачи.

Где се налазимо: